Bambus

BambusBambus je biljka iz porodice trava i spada u grupu biljaka sa najbržim rastom na planeti. Upravo zbog ove velike brzine rasta, bambus se smatra obnovljivim građevinskim materijalom. Potrebno mu je svega tri godine da se razvije u dovoljnoj meri za adekvatnu eksploataciju, dok, hrastu treba 120 godina da dostigne punu zrelost i čvrstoću.

Bambus raste, a sve češće se i uzgaja, uglavnom u istočnoj i jugoistočnoj Aziji, mada se može naći i u Južnoj Americi, severnoj Australiji i podsaharskoj Africi. Prilikom seče stabala, ne vadi se koren, tako da bambus može ponovo izrasti. Iako cveta vrlo retko (u intervalima od 65 do 130 godina, u zavisnosti od vrste), biljka se razmnožava deljenjem rizomskog korena.

Podovi od bambusa

Isečene stabljike se seku u trake i isecaju po dužini, u zavisnosti od željene debljine i širine daske, a zatim se kuvaju u rastvoru borne kiseline i kreča. Trake se nakon sušenja presuju pa premazuju lakom i spremne su za prodaju. Uglavnom se daske izrađuju sa žljebovima koji se uklapaju, poput laminata, tako da je postavljanje jednostavno i brzo.

Podovi od bambusaIako je bambus ekološki materijal, prilikom same izrade dasaka može dođi do upotrebe nekih štetnih supstanci. Neki proizvođači prilikom presovanja, kao adheziv, koriste ureu-formaldehid, koja emituje lako isparljiva organska jedinjenja (VOC), iako u mnogo manjoj meri nego što je to slučaj sa proizvodnjom sličnih vrsta podova. Takođe, postoje indicije da se u nekim delovima Azije krče šume, kako bi se sadio bambus, što narušava biodiverzitet. Čest je slučaj i veštačkog đubrenja bambusa, iako on raste prilično brzo bez ikakvih aditiva. Na ovaj način se u izvesnoj meri povećavaju prinosi, ali i narušava životna sredina. S druge strane, još nije sprovedena valjana studija o ukupnom zagađenju okoline koje se emituje od žetve bambusa do ugradnje poda (proizvodnja dasaka, prevoz, uklanjanje otpada i njegova količina i sl.), tako da se pri kupovini ovakvih podova mora obratiti pažnja i na način njihove proizvodnje i transporta.

Podovi od bambusa su, ipak, napravljeni od ekološkog materijala, koji je bio razgradiv, a po čvrstoći pariraju čvrstoći nekih drvenih podova (crveni i beli hrast), iako je tamniji bambus, koji se dobija ugljenisanjem bambusa, nešto mekši. Naravno, ovo ne znači da je neophodno menjati već postojeće podove koji su u dobrom stanju, već bambus i ostale ekološki prihvatjlive opcije treba imati u vidu pri izgradnji novih objekata, ili zameni starih, dotrajalih podova.