Da Srbija ima vetroparkove, više ne bi uvozila struju

28/10/2014 - 10:54 | Energija | Izvor: novosti.rs

Neizvesnost oko uvoza struje pred svaku zimsku sezonu mogli bi da „oduvaju“ vetroparkovi u Srbiji. Ako investitori u narednim godinama postave vetroturbine jačine 500 megavata, ne samo što ćemo ispuniti obavezu prema Evropskoj energetskoj zajednici nego ćemo i nadoknaditi 90 odsto zimske kupovine kilovata iz inostranstva.

Vetropark

Samo jedan vetropark u državnu kasu iz inostranstva bi mogao da „nanese“ čak 250 miliona evra, a pred vratima Srbije čekaju investicije „teške“ celu milijardu evra koje koče državne garancije.

Najveća prednost vetroparkova, objašnjava Ana Brnabić iz Srpskog udruženja za energiju vetra, je što 70 odsto električne energije proizvode zimi kada Srbija najviše struje uvozi i kada je uvoz najskuplji.

“Ukoliko ispunimo kvotu u narednih šest godina, uvozićemo samo deset odsto električne energije”, kaže Brnabić. “Ovo je ključno za sigurnost i nezavisnost energetskog sistema Srbije. Često se i zaboravlja direktni uticaj izgradnje vetroparkova na ekonomiju zemlje, a akcenat se stavlja na to kako su vetroparkovi skupi”.

Tako, jedan vetropark od 150 megavata bi Srbiji u toku svog radnog veka doneo direktnu finansijsku korist od oko 250 miliona evra. Od ovoga bi 130 miliona evra išlo u republički budžet kroz poreze na imovinu, dobit, dividende, a oko 50 miliona evra bi išlo u građevinski i eletro sektor tokom izgradnje.

Investitori pak među kojima prednjače Nemci, Italijani, Amerikanci i Rusi, da bi inkasirali novac za energiju vetra u državnu kasu zauzvrat traže veće garancije.

“Milijardu evra investicija u vetroparkove u Srbiji čeka na granicama jer ugovor o otkupu struje ne obezbeđuje sigurnost finansijerima”, rekao je Jirgen Velšof, direktor Nemačke razvojne banke kod nas. “Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju struje iz energije vetra i ima zainteresovanih investitora, finansijera i proizvođača opreme”.

Problem je, smatra Miloš Banjac, pomoćnik ministra u Ministarstvu rudarstva i energetike, što investitori traže da im se posao unapred isplati i to samo za vetroparkove visoke snage.

“U novembru ćemo dobiti novi zakon o energetici, koji bi trebalo da se pozabavi ovim pitanjem. Insvestitorima je bitno da budu potpuno obezbeđeni kako bi opravdali svoja ulaganja. Sa druge strane, mi im već omogućavamo povlašćeni status u zemlji preko povoljnih fid-in tarifa”, kaže Banjac.

Očekuje se novi model Ugovora o otkupu električne energije na osnovu koga će se banke osećati sigurno da finansiraju stotine miliona evra u izgradnju vetroparkova. Stručnjaci očekuju da zakon bolje definiše i dobijanja dozvole i izgradnje priključka za vetroparkove.

“Energija vetra nam je bitna jer moramo da podignemo proizvodnju iz obnovljivih izvora, a pokazalo se da su vetroparkovi najekonomičniji. Izdali smo do sada 14 energetskih dozvola za gradnju takvih parkova širom zemlje. Oni bi mogli da proizvedu 1.300 megavata energije, ali nama toliko za sada nije potrebno jer smo se obavezali prema Evropi da do 2020. proizvedemo upola manje”, kaže Miloš Banjac, pomoćnik ministra u Ministarstvu rudarstva i energetike

Prve vetroturbine, kaže Banjac, mogle bi da počnu da se grade u našoj zemlji za najmanje tri godine, a naš energetski sistem snabdeće sa ukupno 50 megavata.

Izvor: novosti.rs