Do kraja novembra odluka o Fondu za zaštitu životne sredine

10/11/2014 - 11:55 | Zanimljivosti | Izvor: tanjug.rs

U Srbiji ima oko 2.000 problematičnih projekata u oblasti zaštite životne sredine na koje je potrošeno oko 100 miliona evra, a ne zna se gde je novac otišao, izjavila je državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Stana Božović.

Fond za zaštitu životnu sredine

Ona je najavila i da bi za petnaestak dana trebalo da bude definisano pitanje eventualnog ponovnog pokretanja Fonda za zaštitu životne sredine.

Božović je, na javnom slušanju Odbora za zaštitu životne sredine Skupštine Srbije na temu upravljanje komunalnim otpadom, rekla da radna grupa resornog ministarstva trenutno razmatra te projekte koji su, kako je navela, propali jer su "ogromne pare otišle bez pokrića".

Prema njenim rečima, radna grupa će uskoro, nakon završenih analiza, dostaviti izveštaje komisije skupštinskom odboru kako bi se videlo šta se može uraditi po tom pitanju.

Što se tiče finansiranja kad je u pitanju praćenje i dostizanje standarda EU u toj oblasti, Božović je istakla da radna grupa, koju čine predstavnici nadležnih ministarstava, trenutno razmatra pitanje Fonda za zaštitu životne sredine i namenskih sredstava i da je pri kraju definisanja tog pitanja, kao i da će za petnaestak dana obavestiti predstavnike skupštinskog odbora šta je po tom pitanju urađeno.

Državna sekretarka je rekla da je cilj da Srbija dostigne standarde EU u oblasti zaštite životne sredine i da je u pregovorima poglavlje 27, koje se odnosi na tu oblast, jedno od najtežih i najkompleksnijih, zbog čega je potreban timski rad i posvećenost svih koji utiču u tom sistemu.

Osvrnuvši se na finansiranje projekata na lokalnom nivou, napomenula je da se dešavalo da mnogi ugovori, odnosno infrastrukturni projekti, kasne ili su blokirani i da će se u narednom periodu definisati rokovi i pitanje odgovornosti za to.

Ukazala je i na to da problem u oblasti ekologije predstavlja hroničan nedostatak novca, ali da bi ipak trebalo da se odrede prioriteti ukoliko želimo zdraviju životnu sredinu.

Predsednik skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine, Branislav Blažić, založio se za rešavanje problema divljih deponija, i konstatovao da je važno pitanje da li će biti ponovo pokrenut Fond za zaštitu životne sredine i na koji način će raditi.

On je naveo da bi bilo dobro podstaći i omogućiti stranim kompanijama da prenesu svoja iskustva i investiraju u projekte u Srbiji.

“Problematično je to što je preventiva i dalje na poslednjem mestu, to je veoma važno kako bi napravili zdraviju životnu sredinu za građane”, rekao je Blažić.

Članovi skupštinskog odbora ukazali su na probleme u vezi komunalnog otpada koji čak u iznosu od 40 odsto završi na deponijama, kao i na to da se broj divljih deponija povećao.

Prema njihovom mišljenju, zakonom bi trebalo da se uredi da lokalne samouprave saniraju divlje deponije i spreče stvaranje novih, kao i da se definišu sankcije.

Gradski sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan najavio je da će na teritoriji Beograda do kraja godine biti očišćeno 70 divljih deponija.

Jedna od mogućnosti za sprečavanje stvaranja deponija, po njemu može biti dogovor sa policijom o postavljanju kamera na mestima gde su divlje deponije kako bi se evidentirali oni koji bacaju otpad i po tom osnovu bili dužni da plate kaznu i očiste deponiju.

Trivan je rekao da bi pitanje životne sredine trebalo da se shvati kao razvojno a ne da se posmatra kao potrošnja.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović je podsetio da se u Srbiji podaci o komunalnom otpadu prikupljaju od 2006.godine, ali da ipak veliki problem još predstavlja neažurnost javno-komunalnih preduzeća u dostavljaju podataka o sastavu i količini komunalnog otpada.

On je precizirao da je pokrenut projekat monitoring tokova otpada koji bi trebalo da utiče dobijanje relevantnih podataka. Takođe je dodao da je pripremljen i projekat podizanja kapaciteta lokalnih samouprava u upravljanju otpadom, za šta se traže finansijska sredstva.

Na skupu je rečeno da bi, pored primene zakona i obezbeđivanja finansijskih sredstava, od velikog značaja bilo da se promeni i odnos građana prema životnoj sredini i pravilnom postupanju sa otpadom.

Izvor: tanjug.rs